Beograd: Problematika upravljanja otpadom - Požar na gradskoj deponiji Vinča - Enviros

Sredinom maja 2017. godine izbio je podpovršinski požar na beogradskoj deponiji Vinča, koji se ubrzo proširio i došlo je čak i do otvorenog plamena. Mnogi građani iz okolnih naselja se žale na dim i smrad koji dopire sa deponije. Koliko su deponijski požari ustvari opasni i kako se protiv njih boriti?

Beogradska deponija Vinča ove godina slavi 40 godina postojanja, prostire se na površinu od 68 hektara na desnoj obali Dunava, 10 kilometara nizvodno od centra Beograda.

Stručnjaci i konsultanti kompanije ENVIROS za pitanja zaštite vazduha i upravljanja otpadom upozoravaju da deponijski gasovi da mogu biti vrlo opasni, jer mogu da emituju štetna isparenja od sagorevanja širokog spektra materijala koji se nalaze u samoj deponiji (plastika, organski otpad, staklo, metali, guma, tekstil, drvo, itd.). Ključna jedinjenja koja izazivaju zabrinutost su ugljen-monoksid (CO), vodonik-sulfid (H₂S) i druge isparljive organske materije (VOC). Vodonik-sulfid i ugljen-monoksid su otrovni gasovi, koji mogu biti smrtonosni čak i u malim količinama. Takođe, emisije karcenogenih jedinjenja dioksina i furana su takođe dokumentovani faktor rizika prilikom deponijskih požara, kao i zagađenje podzemnih i površinskih voda.

Problem prilikom gašenja podpovršinskog požara, kao što je slučaj sa beogradskom deponijom, je taj što se vrlo teško gasi vodom i drugim protivpožarnim sredstvima. Ovakvi požari su vrlo slični jamskim i tresetnim požarima. Jedna od najboljih metoda za sprečavanje i borbu protiv podpovršinskih požara je kontrolisano uvlačenje kiseonika ispod površine sve dok protivpožarni tim može biti siguran da su ulazni putevi vazduha efektivno zatvoreni.

Prilikom merenja 14. juna 2017. godine, Gradski zavod za javno zdravlje je detektovao zagađenje dimom tokom jutarnjih i večernjih sati (zbog atmosferskih uslova) na nekoliko lokacija u gradu, ali na sreću nema ozbiljnijih prekoračenja graničnih vrednosti i maksimalne koncentracije su u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

U julu 2017. godine bi trebao biti izabran i konzorcijum koji će posle 40 godina konačno rešiti pitanje otpada u glavnom gradu Srbije. Jedan od pet ponuđača iz Austrije, Španije i Francuske trebalo bi u partnerstvu sa Gradom da uredi najveću deponiju na Balkanu koja nema sistem za utilizaciju deponijskih gasova kao ni sistem za preradu otpadnih voda. Rezultat koji bi izabrani konzorcijum trebao da napravi je nova i moderna deponija sa postrojenjem za preradu otpada i utilizacijom deponijskog gasa kao i spalionicu otpada od koje bi se dobijala električna energija i toplota.